Епски пјевачи српских народних пјесама у поствуковској ери

Sasa D. Knezevic

Апстракт


Вуку Караџићу се за живота није испунила велика жеља да прође Босном и Херцеговином и на лицу мјеста се увјери у ондашњу животност народне поезије на овим просторима. Оно што њему није пошло за руком покушали су надокнадити многобројни сљедбеници и поштоваоци његовог дјела, којима су на руку ишле и друштвене прилике које су у другој половини деветнаестог вијека омогућиле рад на сакупљању и објављивању народних умотворина. Сама чињени­ца да се у овом периоду појавио одређени број збирки, али и да су се народне пјесме објављивале у часописима штампаним на овом простору, не иде претјерано у прилог истраживању задате теме, јер већина приређивача не оставља податке о својим пјевачима, а и пјесме у часописима често доносе податак о ономе ко је редакцији послао пјесму, али не и о њеном пјевачу. Стога смо се за ову прилику одлучили да у фокус нашег занимања ставимо двојицу пјевача који су по свему специфични и егземпларни примјери. Илија Дивјановић је најзначајнији пјевач и сарадник Богољуба Петрановића, а Милован Војичић је најзначајнији сарадник Милмана Перија. Компаративна анализа са пјесмама из класичних Вукових збирки показује да су обојица достојни настављачи најбољих српских епских пјевача са ових простора.

Кључне ријечи


пјевачи; српске народне пјесме; Дивјановић; Петрановић; Војичић; Пери.

Пуни текст:

PDF

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158