Песник културе и емпиријски подстицаји. О једном аспекту поезије Милосава Тешића

Aleksandar T. Jovanovic

Апстракт


У раду се анализују емпиријски подстицаји у поезији Милосава Тешића. Иако је он, најпре, песник културе и предачког памћења, никада није скривао присуство личног искуства у својим стиховима. Сматрао је да песници не треба да беже од себе јер тиме поништавају аутентични стваралачки глас. Посебно су анализована два мотива: мотив воденице и мотив биља, који песника прате још од детињства, а присутни су у његовим антологијским остварењима, између других, у циклусу „Пашум воденичког бука” и поеми „Шљива српска”. Међутим, емпиријски подстицаји у великој поезији бивају преображени и битни поетички чиниоци. Рад воде и биља у поезији Милосава Тешића постало је заштитни знак његовог певања.

Кључне ријечи


поезија; емпиријски подстицаји; детињство; воденица; млинско коло; биље; „Шљива српска”; Милосав Тешић.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1817583j

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158