Džejkobova soba kao eksperiment: glas onoga koga nema

Natasa V. Gojkovic

Апстракт


Imajući snažnu potrebu da oku nedostupne bezbrojne doživljaje stvarnosti pretoči u reči, nakon dva većinom konvencionalna romana, Virdžinija Vulf napisala je roman Džejkobova soba, svojevrsni eksperiment u strukturi, stilu i karakterizaciji. U ovom radu pokazaće se da je snaga nedostajanja, na kojoj spisateljica gradi priču o mladom čoveku, jednaka snazi postojanja, neretko i veća od nje. Priroda, predmeti, gestovi, grimase koje Vulfova upošljava da svedoče o nedostajanju, deo su jedne šire slike, u čijem središtu zjapi opominjuća praznina, nastala smrću naslovnog lika. Tragom zaključaka Rejčel Holander (Hollander) o pravoj temi Džejkobove sobe, u radu se naglašava (ne)mogućnost spoznavanja i komunikacije među ljudima, koji predstavlja motiv oko kojeg Virdžinija Vulf plete svoju priču, ali istovremeno i spisateljsko sredstvo kojim maestralno, metodom toka svesti, dočarava „puls života“.

Кључне ријечи


Virdžinija Vulf; Džejkobova soba; tok svesti; praznina; odsustvo; nedostajanje; modernizam.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1919522g

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158