Аутор и аутофикција у роману Карта и територија Мишела Уелбека

Sanja J. Ignjatovic, Mina Z. Petkovic

Апстракт


Разлика између фикције и документарне прозе, односно проблем нара­тивности и фикционалности, представља почетну премису истраживања овог рада, који се бави аутофикцијом, односно улогом аутора у фикционалним нара­тивима у којима се, у већој или мањој мери, и на различите начине, ентитет приповедача преплиће са особом из референтног света која ствара наративни дискурс. У раду се стога у извесном смислу заузима и компаратистички притуп у одређивању кључних разлика између аутофикције и аутобиографије, при чему је аутофикција у даљем фокусу истраживања. Циљ овог рада је да илуструје природу аутофикције, ефекат аутофикције на читаоца, као и да покуша да обја- сни реторичку намеру аутора у контексту романа Карта и територија (2011) Мишела Уелбека, али и, неизоставно, у ширем контесту – оном који се односи и на референтни свет. У том смислу је неопходно истражити референцијалност самог аутофиктивног јунака, Мишела Уелбека, у вези са стварним истоименим писцем, односно, изложити фиктивног јунака документарној провери његовог идентитета. Према томе, у раду се најпре илуструју аутофиктивни елемен­ти, а потом истражује и њихов референтни однос са пишчевом објективном стварношћу. Циљ рада је такође и да објасни значај и смисао Уелбековог ауто­фиктивног израза у роману, што се у извесној мери сагледава и као могућност пишчеве потребе за интроспекцијом.


Кључне ријечи


фикција; аутофикција; фикционалност; документарна проза; савремена књижевности; Мишел Уелбек.

Пуни текст:

PDF


DOI: http://doi.org/10.21618/fil1920499i

Рефбекови

  • Тренутно не постоје рефбекови.


Creative Commons License

ISSN 1986-5864

E-ISSN 2233-1158